Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 101 шесто од поласка са Делиграда; сам полазак био је, по томе рачуну, 2. септембра или, још вероватније, у очи тога дана.

Изишавши ван домашаја и српске и турске војске, Главаш је наредио Јовану Стевановићу да напише Карађорђу писмо, а сам је прешао Мораву и стао се приближивати Крушевцу. Изгледа да није сва војска ударила на сами Крушевац, што је и вероватно, јер би то било мало заходно а од времена је ваљало водити рачуна. Место тога Крушевац је добио заповест да изнесе хране „до потребе“. Други дан је одред стигао до границе и прешао ју је. Судећи по земљишту које је пређено и по времену које је за то употребљено, рекли би смо да је путовање од преласка границе било много спорије, што се објашњава и потребом веће смотрености. Коњица је ишла напред, одржавајући добру везу са главном масом пешака. Што се у белешци вели да је народ листом устајао и уз војску пристајао и пре и после Прокупља, држимо да треба разумети тако да се војска Главашева пе само није смањивала већ се, напротив, увећавала новим добровољцима, ма да ни тај број не може бити велики, из природног разлога што је већи дотле мало људи могло остати без учешћа у војни. На тај је начин историске успомене Јанкова Клисура опет видела хришћанску војску како тече правцем ка Косову; само је ова војска мање блистала оружјем и оделом а више вредела срцем и свешћу.

Главна се маса бејаше разделила у два већа и неколико мањих одреда, хватајући повијарце планинске. Ред је био примеран, па ипак изгледаше, како се вели у белешци, да се гора испуни четама хајдучким. Цео је један дан проведен у испитивању земљишта и прилика. Поп Маринко и Милан Рибничанин знађаху у прете сваку грудву земље те бејаху Главашу од неисказане користи.