Godišnjica Nikole Čupića

102 ДВА ПРИЛОГА

Неки арнаутски пастири, ухваћени, помогоше и сами својом исповешћу. Изгледаше да све казују вољно и весело, те се стога вођи побојаше преваре. То им удвоји смотреност — али се деси нешто што у мало не поквари сав дотадашњи успех.

Какав је подожај био Стеве Јаковљевића у овом одреду, пе знамо. Али се Главаш свуда именује као старешина експедиције. На супрот томе стоји Факат да је Стева Јаковљевић баш у самим почецима устанка играо знатну улогу. Гаврило Ковачевић, опевајући још 1804. буну против Дахија, ставља Јаковљевића међу најзнатније вође. Још се ваља, за овај случај, сетити и слабости његове према туђој својини, бујне нарави и нетрпиљивости. Није чудо што је такав човек дошао у сукоб са Главашем. Око чега се изродио тај сукоб, не знамо; али ако нам није познат узрок знамо ипак повод... На доглед Топлице, кад је било све спремно за напад, нареди Главаш да се добро напуни и по том припали онај топ који је дотле ношен управо више од параде. Тиме је Станоје хтео дати абер свима одељењима за једновремено ступање напред. Осем тога требао је тај громовити пуцањ да збуни непријатеља, да изазове у њему различите слутње, тако да појава српских чета, изгледа као оваплоћење страшних снова. Поступак је био смишљен и добро прорачуњен. Оно што би у другим приликама била погрешка против тактике, овде се, према, полудивљем племену арнаутских досељеника, показало као корисно. И то сведочи да је Главаш био најсрећпије изабрани вођ.

Још је пуцањ одјекивао и ломио се низ Топлицу, кад се Стева Јаковљевић нађе позван упитати: ко је и збот чега је наредио пуцање, и ко ће бити крив што се топ сав распрскао и лако ранио једнога ускокар Од тога, се питања брзо пређе у отворепу свађу: у мало се не