Godišnjica Nikole Čupića

104 ДВА ПРИЛОГА

љења и да су давани ватром. Тиме су се обавештавали где се које одељење налази и колико је у варош ушло, да се не би десили међусобни сукоби. Држимо да су ти уговорени сигнали били оне ракетле, о којима Протић вели: „Станоје Главаш, који је био међу војском старешина, палећи ракетле од трске начињене, поврати се једна некако, и изгоре га, али му није много нашкодпло.! “

Наскоро по пуцњу топа, који се није могао више ни употребити, стадоше се сва три одељења приближивати вароши, у којој бејаше већ завладао страх јер се није знало шта то значи и одакле пуцањ дође. С јужне стране зашао је повећи одред коњаника са својим старешином. Са севера је главни део пешака водио сам Главаш, а са западне се стране низ Топлицу спуштало треће одељење под управом Огњановом. Наступање је било извршено у свему по заповести Станојевој и по утврђеном договору.

У сами мрак сломи се сва сила на Прокупље.

По свему се види да је изненађење било велико. Али и по упорној борби и одбрани турској из утврђења, видимо да је ипак било доста турске војске с којом се помешаше и грађани прокупачки, Турци и Арнаути. „Ударе — пише Анта Протић“ онако изненада. Турци нису имали кад да се бране, но су бежали у шарампов.“ Истина је да се затечена посада одмах затворила у шанац према вароши и да су, колико су уграбили, и грађани тамо трчали. Али се ипак ни варош није могла лако добити. Што је било грађана Срба одмах је окренуло Фронт и почело ударати на Турке. Али се из сваке куће турске пуцало и бранило, те је тако освајана стопа по стопа. Опасност је била да у том продирању не страда и која

1 р, 2 Повесница, 10.