Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 105

српска породица, што се ни при најбољој вољи није могло са свим избећи, и ако се Главаш свакако старао да и пријатељи и непријатељи одмах познају како немају посла с хајдуцима већ са војском.

У стању смо саопштити и неколике појединости. Тако наводимо пре свега казивање Анте Протића о раније поменутом Јанићију Милутиновићу: „Он је на Прокупљу ону ноћ борио се док није своју руђену сестру из ропства уграбио и у Смедерево довео.“ Могућно је да се и тог елучаја тичу речи наше белешке: „До суза је умилно било видити гди брат сестру и сестра брата дозива, гди се син старој мајки јавља и пита да ли га познаје.“ — Један се старац Турчин склони у српску кућу где бејаше само женска чељад, и у невољи назва поћерком домаћицу која га је, зато, прикрила и спасла; али је ипак био убијен кад је сутра дан пошао да и сам бежи трагом ноћашњих бегунаца. — На путу нишком била је намештена заседа, која ће десетковати ако би из Прокупља случајно многи избегли ка Нишу. Она је, невероватним заптом држана, пролустила сву нејач која је тада наишла, али, у накнаду за то, ниједног Турчина. — У почетку се није мислило све палити; зато је спремљена, била повећа камара трске и сламе да са два места осветли крваву позорницу. Али кад се наиђе на. отпор грађански, јачи но што се могло претпоставити, букну без мало цело Прокупље у пламен тако да се видело као на дану не само у вароши већ и далеко по околним висовима : Топлица изгледаше као огромна, змија која се кроза страховит пожар провлачи.

Ако је толико напора требало за освојење вароши, требало је два пута толико жртава да се Турци истерају из утврђења.

110.