Godišnjica Nikole Čupića

106 ДВА ПРИЛОГА

Утврђење је било земљано али поткрепљено брвнима и тврдо оплетеним кошарима у које је земља била добро набијена. Оно, уз то, бејаше и на згодно изабраном узвишеном месту, одакле се у свако доба могла варош и бранити и у шкрипцу држати. Зато се главном снагом напало и на утврђење у исто доба кад и на варош. Јака пушчана ватра трајала је врло дуго. Главаш је, штедећи људе своје, гледао да избегне јуриш и борбу преа у преа. Срећан случај поможе и ту. дапаљене шипке од трске, као ракетле, убациваху с времена на. време Срби у шанац. Тиме су мислили осветлити унутарње делове шанца, да би могли видети број и положај непријатеља као и шта им ваља даље чинити. Гурци су били у забуни: ваљало им је пуцати, чувати се и гасити такве буктиње. У том и варош већ бејаше сва у пламену који се хваташе неба, пробивши густ дим. То учини те више не бејаше потребно осветљавати утврђење. Али баш кад се убаци последња трска — она направи чудо. Срећним случајем за нападаче паде на место где је стајао барут који, и ако га не бејаше много, плану и потресе све. Оставши без муниције, погорели, поплашени и збуњени — Турци отворише врата од утврђења и јурнуше не толико на Србе колико мимо њих — у бегство. Али их мало побеже, а већина изгину од ножа или у борби кундачке. „Овде су се — вели Протић — многи храбро држали,“ мислећи на српске борце.

У свануће бејаше битка свршена; само се још овде онде чула с времена на време по која пушка за по каквим бегунцем

Освануо је 8. дан септембра, празник Мале Госпође, Прокупље је лежало у згаришту са кога се местимице извијао танак дим као завршетак ноћашњега пожара.

Главаш Станоје истави около јаке страже па скупи сву војску. Губитак је српски износио око педесет мртвих и рањених, не бројећи оне који су своје лаке ране могли