Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 107 носити без видања. Тако лако рањени бејаху: Главаш, од ракетле, и храбри Кода, из пушке. Међу погинулима био је и Милан Рибничанин, кога војска истински жаљаше. И по хришћанској дужности, а ваљда још више да би показао придошлим Србима и њиховим породицама, које узе у заштиту, како се Бог увек призива у помоћ и како се у његово име ради — нареди Главаш да се сви изгинули опоју и сахране у заједничко гробље. Турски су губици били врло велики и у вароши и у утврђењу. Међу другима остао је на месту мртав и главни заповедник њихов, млади Арнаутин Тахир-бег.

Станоје размести војску по заосталим кућицама на десној страни Топлице ради одмора, а сам се поче спремати да за првим кораком учини и други.

Освојењем Прочупља спремљен је био основ за даље операције. Арнаути се из ближих села разбегоше — већином ка Косову — а српски становници похиташе Прокупљу, доносећи војсци храну.

Ако је и ударио на Прокупље, Главаш је у ствари имао на уму Ниш. Рачун је био правилан, те није тешко замислити каква је паника морала завладати у Нишу, који, и не снивајући о каквој појави српској са бока, очекиваше само са Делиграда радоспе гласове о победи Ибрахим-пашиној. Али и ако је радио за Ниш, Главаш не мишљаше поћи ка њему. да такав поход он не бејаше спреман. Место тога одлучи да удари на југо-запад, како би са свим пресекао ону притоку којом Ниш преко Косова а из легла арнаутскога добијаше сталну потпору. Тога ради Главаш удвоји страже према Нишу, а у Прокупљу остави посаду, па се крете Лабу и Брвенику.

Тако је војска српска из Топлице сишлу у Лаб за Арнаутима који побегоше из прокупачкога утврђења.