Godišnjica Nikole Čupića

108 ДВА ПРИЛОГА

5.

Утицај овога упада Главашева могао је захватити врло лако Топлицу у ужем смислу, без Пусте Реке, које раздваја Пасјача. Преко тога није ни било потребно тражити да се тај утицај распростире. Место даљега кретања, само на југ Главаш је имао да пође на југо-запад. Он је то, као што већ нагласисмо, и учинио.

Сутра дан је била освојена и Куршумлија. У њу је српска коњица ушла управо без боја, јер се арнаутски становници њени иселише чим су добили прве гласове о паду Прокупља.

Други дан је и Главаш пошао на ту страну, али није ударио на Куршумлију већ је ухватио краћи пут који избија на Иванову Кулу и одатле пада у Лаб. Путем преко Куршумлије, више заходним, ишло је главно одељење коњичко, које је имало да се од Куршумлије спусти преко Самокова у Полабље. На тај би се начин оба одреда сјединила у Лабу.

Одредивши такав план путовања, Главаш је — можда и на основу предања у старих мештана — поновио нешто од плана, којим је шесет и неколико година пре тога аустриска војска мислила сићи у Косово. У рату аустрискотурском 1887. године један одред аустриске војске под командом ђенерала Шметау-а имао је да иде преко Про. купља ка Куршумлији а одавде да продире на Косово. На путу из Прокупља у Куршумлију овај одред не наиђе на. храну, потребну за људе и стоку, те изгледаше да пролазе кроз опустеле крајеве. Ипак се ђенерал крете из Куршумлије и пође напред да тражи везе са другим једним одредом немачке војске, надајући се, понајпре, да ће наићи на поједина одељења српске народне војске која би била изаслата у разматрање. Тако је ђенерал