Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 109

дошао до места „Вапдајоуа,“' одакле се врати у Куршумлију, не имајући средстава за исхрану и не нашавши везе с одељењима јужно од себе, а најзад и због измене ратнога плана.

Станоје Главаш одреди такођер састанак подвојених одреда, сам пође с пешацима краћим старим путем, а коњица узе онај пут којим је, донекле, ишао пређе ђенерал Шметау. О оном краћем путу налазимо у М. Ћ. Милићевића“ ове податке: „На реци Топлици, испод данашњег општинског прокупачког суда, стоје два стара ступа (тумбаса) од старога моста преко Топлице. Прича се да је туда ишао стари пут на Косово, и да је тим путем прошла и војска Цара Лазара, п војска Сибињанина Јанка, када су оно грцале на Косово. Од тога моста на Топлици пут је, ло причању, ишао на Белу Воду, па на. села Бучинад и Добротић ; одатле косом на село Власе испод планине Бака, па на Иванову Кулу; преко косе Трпезе на Васиљевац, одакле се слази у Подујево. Ово је најкраћи пут у Косово (Мало), јер се туда може стићи за седам пешачких часова, а на Куршумлију и Преполац треба добрих дванаест часова,“

План је Главашев био потпуно остварен. Оба су се одреда састала у Полабљу, а средина је српске војске допрла до Бањске.

О појединостима бојева у Лабу не знамо, на жа-. лост, ништа. По нашим белешкама Главаш „ни ту не остави на миру Арнауте, и разби и(х).“ Сабравши еве што је о овој експедицији било познато, К. С. Протић је написао: „Прилазећи Делиграду, Карађорђе је наредио,

1 Годишњица Ник. Чупића, УЈШ, 281. Одломци из историје Београда. — Писац, К. С. Протић, пита да ли Вапдајоуо није Борова Глава 2

> Краљевина Србија, 375.