Godišnjica Nikole Čupića

110 ДВА ПРИЛОГА

те је Станоје Главаш узео 2500 пешака и 500 коњаника, и отишао је с овима, преко Крушевца, на Прокупље, да и тамо дигне Србе против Турака и смете Арнауте искупљати се у тамошњем крају и прилазити Делиграду и Ибраим-паши у помоћ. Главаш је славно извршио свој задатак. Растерао је Арнауте који су били ту, и спалио је Прокупље, у коме су били готово сами Турци, па је продро и сишао чак до на Лаб, те и тамо разгонио Арнауте.“

Али има и нешто мало традиције народне о томе продирању српском у Лаб. Та је традиција сачувана и у границама Кнежевине Србије и у самом Полабљу. У овом је другом крају чистија и јаснија.

У М. Б. Милићевића „Кнежевинп Србији,“ стр. 672, читамо о Јаћиму Шућуру ово: „Јаћим Шућур родио се у Грачацу, и за ратовања од 1804 до 1818 борио се јуначки у више бојева. Особито се прича његово јунаштво на Маврићима, месту преко границе, када су Срби ударили на Пазар. Ту је заробио неку Туркињу, или боље рећи узео је под заштиту, да јој се не би што догодило, као што је могло у војсци, док није родбина за њу разабрала, па је после, као рођену сестру вратио роду њеном.“

Маврићи су у Полабљу, и тамо је — по уверавању људи који су походили тај крај — врло жива традиција, о српском упаду о коме говоримо у овом прилогу. Према томе су јунаштво и честитост Јаћима Шућура везани за ове догађаје 1806. а не за српску опсаду Новога Пазара 1809. године.

Првих дана марта, 1807. прошао је близу овога разбојишта Х. Пуквиљ. По његовим белешкама! видимо да је од овога Главашева упада с јесени 1806. остало по-

' Ка години 1807. српске историје од Ст. Новаковића. — Годишњица Ник. Чупића, П.