Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 11.

следица трајнијих но што у први мах може изгледати. „Полазећи — вели Пуквиљ — из Новог Пазара нађем пандуре, одређене од паше да ме прате до изласка из шуме. За тим смо се једну миљу пели уз планину, којој се воде сливају у Ибар. По том окренемо на запад миљу и по, да ухватимо нагиб планине, којим ћемо изаћи у хан "„Дервен. Обрнувши одатле к југу, ми путовасмо четири миље између мучних горских висова покривених шумом, која као да се у облацима губљаше, по том се спуштасмо опасном низбрдицом, која је трајала миљу, у долину, у којој, пошто смо половину миље путовали дуж граница Србије, дођосмо у Бању или Бањеку. У том месту, које нема више од четрдесет до педесет кућа, виђажту се скорашњи трагови рата, који се тада вођаше у Србији и Босни. У њему видех један православни манастир, једну џамију и неколико зграда, 7у скоро и од једне и од друге стране паљених. Војна трајаше већ више година с промепљивом срећом.“ — Саопштивши белешке Х. Пуквиља, у колико се нас тичу, Ст. Новаковић нам с разлогом обраћа пажњу на то „како још мало знамо о борбама на јужној нашој граници од 1804—1813 и о различитим променама граница у том времену...“

Тако нам и узгредне речи једног туђина — путника, постају драгоцено сведочанство о силини којом је обележен српски упад у Топлицу и Лаб с јесени 1806. Оне нам казују да је и при крају зиме, која је за тим дошла, на југо-западној страни остала граница она коју је тај упад размакнуо у корист тшумадиских устаника.

Овом је диверзијом ускорено с турске стране осећање потребе за закључење примирја које је и српској војсци на Делиграду било потребно. Анта Протић изрично веди да је узрок везирову одступању са Делиграда у успеху Станојеву, а Сима Милутиновић наводи у првој