Godišnjica Nikole Čupića

126 ГОДИШЊИЦА

крају, него једино у Дубочици, коју је војвода и имао, као своју област, да брани, навешћу и друге доказе који јасно говоре: да је ове борбе било једино у Дубочици.

Прво, да обратим пажњу на две бање у самој старој Дубочици, управо на јужном крају Дубочице, на речици Бањској, притоци р. Медвеђе и то: Стара Бања и Равна Бања. У току ове расправице поменућу и доказе да је морала овде бити борба у којој је Никола Скобаљић победио Турке.

Друго, да обратим пажњу на путове с Косова за слив р. Ветернице, (стару Дубочицу), за Лесковац, Ниш итд. Ови нису водили за Дубочицу, Лесковац, Ниш итд. на врањску Бању, јер је то пут много дужи, клисура је мћого дужа и опаснија нос Косова, поред Новога Брда и кроз гиљанску нахију у слив р. Ветернице или у Топлицу и даље.

У овоме ратовању 1454. г. нападна је тачка била Турцима, јужној турској војсци, нема сумње, Ново Брдо, град богат и јако утврђен, управо једина одбрана јужне деспотовине. Ово се види из причања Мих. Константиновића из Островице, савременика ових догађаја. Али поред посаде у овоме граду, као и у неким другим, биле су и две српске војске, вероватно, нередовне војске, али уређене од властелина, војвода, деспотових, у областима и то: једна у Дубочици а друга у Ситници.

Чим је цар, на путу да нападне на деспотовину, прича Мих. Константиновић из Островице, дознао о овим војскама, и ако нередовним, али да су уређене и спремне за борбу, дошао је у Жеглигао (д. Кумапово), које је

1 в. ђенералну карту Краљевине Србије, издање 1898. год. и Гопчевића карту у књизи Ст. Србија и Маћедонија.

2 М. Константиновић из Островице стр. 92, од Др. Ј. Шафарика у Београду 1865. г.