Godišnjica Nikole Čupića

4() ТОДИШЊИЦА

врати у своју престоницу Цариград, а деспод Ђурађ у Србију из Угарске.

У пролеће друге године, тј. 1455. г., Турци опет нападоше на Ново Брдо. После опсаде од 40 дана, и на крају дугих војничких операција, предаде се султану Мехмеду Ново Брдо, а тиме паде и јужна деспотовина под туреку власт. Деспот је Ђурађ замолио султана за мир, обавезао се на данак и признао султанову врховну власт а као држава остао му је само „предео изнад западне Мораве са Смедеревом, Браничевом, Кучевом и Ресавом“.' А Мих. Константиновић из Островице вели: цар Маханет узео је од деспота сву рашку земљу све до реке Мораве и само му је оно остало од Мораве до Смедерева“.з Своју студију, у више пута поменутој Годишњици, Ст. Новаковић завршује овако: „.....кушао сам да боље објасним јуначко војевање и мученичку смрт Николе Скобаљића и његових Лесковчана, који су као прави јунаци, изгинули бранећи овај јужни улазак у тадање српске земље. Ако ко нађе макар мало уживања и поуке у овим листићима. ја га молим, да, по старом обичају, помене оне који су 1454. и 1455. год. изгинули, да преко ЊИХ мртвих Турци прођу у те крајеве, упоредо с онима, који су 1878. год. на истим местима налазили вечни покој, да старо стање ствари поврате“.3

Усвајајући ово исто и ја, учинићу, по моме разумевању, свечанији помен изгинулим борцима 1454. и 1877. год. у истом овоме крају, ако их, по чудноватој фаталности њиговој, упоредим. На ово упоређење наводи ме

5 1 Ст. Новаковић, годишњица ПТ стр. 354. и Ч. Мијатовић. Ђ. Бранковић књ. П, стр. 251.

2 М. Константиновић из Островице, од Др. Ј. Шаг. стр. 98 8 От. Новаковић, годишњица ПТ, стр. 855.