Godišnjica Nikole Čupića

ВОЈВОДА НИКОЛА СКОБАЉИЋ 141

још и то, што ће оно, надам се, донети и више вероватноће ономе мом схватању: да су Турци, у доба војводе Николе Скобаљића, продирали оним правцем, долином р. Ветернице, за Дубочицу, Лесковац, Ниш и даље, којим и у ово последње доба наших ратова с њима.

Када се сетим како је овај крај, стара Дубочица, (слив. р. Ветернице), учествовао у борбама противу Турака за све време робовања, а нарочито у 19. веку, у веку ослобођења из ропства и стварања државе Србије, чини ми се да још у овоме крају лебди јуначка борба и јуначка. смрт војводе Николе Скобаљића и крепи овај део Срба јунаштвом и самопрегоревањем !

Нећу овде да помињем покушавања и борбе за ослобођење овога краја у 18. веку', нити све оне у 19. веку — од којих је најважнија она у години 1809., када вођа, беше војвода Стреља“, послан од првога вожда, од ју начкога Кара-Ђорђа, да затвори „Момину Клисуру“ и Ветерничку клисуру те да Турцима у Нишу не дође у помоћ врањски паша, и она у год. 1839. поменућу ма и у неколико речи, само борбу 1877. год. када је се овај крај ослободио и придружио мајци својој, Србији. А, рекох већ то с тога, што велике сличности има између ове борбе и борбе војводе Николе Скобаљића.

Кахва игра судбине у погледу на ове две борбе!

При паду Србије, деспотовине, народ се овога краја, видеди смо, бори за своју слободу и гине, али гине јуначки. А да ово није била редовна, војска деспота Ђурђа, поменуо сам, јер је деспот наредио да се његова војска

1 М. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 82. 2 Поред Милићевића, види и од Т. Ђорђевића Дело за 1897. год. књ. 14. стр. 37.

3 М. Милићевић, Краљев. Србија стр. 116. и Поменик знамекитих људи стр. 699.