Godišnjica Nikole Čupića

142 ГОДИШЊИЦА

склони у градове, што је она, нема спора, и учинила. А народ, и ако му је деспот саветовао да се склони у збегове и градове ла и подчини Турцима, народ овога краја то неће. Са Скобаљићем, својим војводом на челу, 60рили су се као лавови и изгинули су као јунаци у околини, по моме разумевању догађаја, куле Николе Скобаљића. Побише много Турака и задржаше их од даљег ратовања те године.

А при стварању Србије, краљевине, не само у овоме крају, но и на истоме месту, где је ова кула Николе Скобаљића, бије народ овога краја љути бој с Турцима и пролива своју крв за слободу.

Уређена српска војска води с. Турцима борбу код Ниша а народ овога краја, с Лесковцем на челу, устаје на оружје и протерује Турке из целе ове околине у врањски пашалук.

Оставивши своје породице, Турци се спремају, појачани, да из Врања и с Арнаутима из гиљанске нахије, и села сад. границе према тој нахији, дођу и стару Дубочицу оплене, попале а народ поубијају и одведу у ропство. Народ се, извештен о томе, спрема па и ако неуређен, опет не малаксава! Али ко ће као Бог! За срећу народа овога краја, долази у Лесковац Влајко Стојановић, гласник из Ниша, и јавља да ће скоро доћи војска — усташи под Николом Рашићем, трг. из Ниша, а и редовна војска наша. Међу тим Турци пошли и то са две стране: једни из Врања друмом низ Мораву а Арнати, под Есат-бегом, долином р. Ветернице.

У томе дође у Лесковац Никола Рашић с неколико усташа. Влајко Стојановић вичан војним стварима, био је наредник у стајаћој нашој војсци, одређује два одељења, народа, уређује их на брзу руку колико се може, шаље једно одељење у Копашнвицу и Грделицу, на излазу теснаца „Момине Клисуре“, друго оставља у Ле-