Godišnjica Nikole Čupića

ВОЈВОДА НИКОЛА СКОБАЉИЋ 143

сковцу, а он сам с неколицином оде у село Вучје, на излазу теснаца р. Ветернице, дакле баш онде, где је кула Николе Скобаљића и где је и овај војвода водио борбу с Турцима и погинуо.

Па и овај нови војвода (заслужује име војводе, јер

уређује, предводи, води људе противу душмана отаџбине своје, као прави јунак) није без тврђаве, без куле. Он је, заједно с усташима заузео конак, кућу, кулу, доста утврђену, Дилавер-бега, господара овога краја. Утврдивши овај конак, поставивши људе на мазгалама, војвода се овај пење с још неколицином у кулу, у двокатну кулу Дилавер-бегову, која му је била у дворишту а на падини онога ланца на коме је и кула војводе Николе Скобаљића као и обратно. ' Ко би могао знати, да ли није овај Дилавер-бег, живећи раскошно са својим ханумама у овој кули, а погледајући на кулу Скобаљићеву, помишљао и на овога војводу и јунака!2 Али Дилавер-бег није био јунак, он је био слаботиња, јер је побегао а кулу своју оставио. Оставио ју је бољем од себе, војводи Влајку (Владимиру) Стојановићу, родом из села Голешинце у алексиначкој Морави.

Познајем врло добро свако место Дилавер-бегова, конака, те ћу и да исправим неке нетачности у причању М. Милићевића. Између осталога он вели ово.

„Дилавер-бегова кула била је двокатна. Око ње је била висока, зидана, каменита ограда. На зиду од ограде остављене су биле пушкарнице (мазгале).

„Ту је кулу заузело 212 Срба устаника из околних села (Чукљеника, Вел. Трњана, Стројковца, Белог Потока, Радоњице и Бунуше). Оружја и барута нису имали колико би требало; зато су дуго двоумили: да ли јавно "да се одупру или да се не одупру Слали су људе у Лесковац за оружје и савет. У Лесковцу се, међу тим,