Godišnjica Nikole Čupića

160 ГОДИШЊИЦА

и ако сени он каткад позива на њих као на извор.' Он управо и не говори специално о овом делу него о „историји целога Илирика коју ма и у фрагментима књижевни свет жудно ишчекује“,“ подразумевајући можда под именом ове историје и ово дело Ђорђићево. Апендини, да и њега овде поменемо, говори нешто потпуније од Сладовића, али говори само по Цријевићу, пошто се сам није служио Ђорђићевим делима. Повлачећи разлику између Ђорђића и његових претходника која се састоји у томе да је Ђорђић први пут узео писати биографије свију знатних Дубровчана док су се они задржавали само ња знатним људима појединих Фратарских редова, Апендини додаје да Ђорђић није могао довршити тај свој рад; „и тако је (вели он), међу разним његовим нештампаним рукописима, нађена, како Цријевић каже, грађа за писање живота више од сто знатних Дубровчана, без икаква реда, и тај спис Ђорђићев кружи сад у рукопису под насловом „ Уа ећ саетттта попти отит, сплљит, Касћи= 52потит“.3 Као што се види, ови помени који су нам од старих биографа остали о Ђорђићеву делу, не дају

1 Позива се у биографијама Бартула Наљешковића и Стијепа Бенешића. Видети ГПобс, Казн (биогр. Ват ћојотаеиз Хаје, Бберћапиз Вепевза).

2 „ТоНиз Шугје; ћазбомалт дпаш уеј 1 Егастеп за огбј Иетализ апхле ехрозе.“ (Поа, Еазћ, биогр. Јоп. Сплогол).

3 „Тоссаха а1 стапде Гопало Слога 1 тисопипслаге а гадипаг тајетан поп рег Је убе дес попа Шизил 41 чл 801 огаше, та. ф бини апчеш сће уапфауа Ја зпа раџла.. Ма ФШагано да шоне е Ффуегве осспрамопа пе! фетро зђезво поп роје огатаге дцезн 8101 табетлаћ. Ошпа, #га Је аге зе сатје тедће, 11 «гоуаћо, Фесе Џ Сегта, зепга ајспп огфате | аррагајво рег зетуеге Ја уба Ш рт а 100 Шизит регзопасо гасизе!. Опезе орекгефа га ога шапозеги ка рег Је таапа 41 тој со вегтелје Шб010: Упа ећ сатпита поптиотит. сплит. Васћизтотит алсћоге Тепано Спогал.“ (Аррепат, Хоиде, П, 30).