Godišnjica Nikole Čupića

172 ГОДИШЊИЦА

један рукопис из 1798 године (дакле баш један од оних који су могли кружити у време кад је Апендини то писао) носи наслов Утае ећ саттпита поптиотит, зИизеит спљит Вћасизтотит, као што то носи и данас, то је вероватно да је у то време, или мало раније, свакако после Ђорђићеве смрти, ово дело добило тај наслов од неког преписивача. Тај наслов, који у осталом није врло згодан (јер нису сви Дубровчани који су ту описани, и песме писали), можда је потекао баш од бенедиктинца Евсевија Басељи за којега Оладовић вели да је „посмртне рукописе и белешке Ђорђићеве сабрао, преписао и у ред довео.“ =

Кад су Животи и песме писани, не стоји забележено ни у рукописима дела које имамо, нити у делима старих дубровачких биографа, нити у опште ма на којем другом месту. Ипак зато, по једном месту у самом делу, може се време постанка овога дела доста приближно одредити.

У Животима и песмама, наиме у биографији Доминка Златарића, на месту где се говори како је Ђурађ Зрињски писао писмо Златарићу, каже се за то писмо: „власторучно писмо налази се у високопоштованог архи-

' То је ркп., данас изгубљен, забележен у каталогу Фрањевачке библиотеке у Дубровнику (Во отеса аг јта Јипосепго СОтитећ плећа Нутела де' ВЕ. РР. Етапсезсаш Ф4! Васивза, Лага, 1860) под бр. 286, с горњим насловом и овим додатком: „гассојће Фа Топаг1о Слога ЂепедеШ по, 1 аппо МрОСХСП“ — Про. Јагић даје исти наслов рукопису којим се он служио (в. 5фатг ртзег, П, стр. 50, 51, 5) а у уводу („батг ргас, П, стр. П, ПТ, УП) и на стр. 898 и 894 даје скраћен наслов: „Утае Шизтиши (ступши) ВЉђаспзтогилт.«

= „5сћедав ећ Егастеша розћшиа ађђана Спогој соше, ехвогпр еб т огатеш гедешћ (Епзећћиз Вавзеог); диае, 51 ађамапдо риђнеј јигав Мепб, Фобиз Шулеј ЉМфолаш дпат шахие Шпизетађиш«“ (Роде, 19, биогр. Епзеђ. Ваззестћ).