Godišnjica Nikole Čupića

176 ГОДИШЊИЦА

Из ових података излази да су Животи и песме писани пре 1716, пошто је архиђакон Никола Златарић који се у њима као жив спомиње, те године умр'.'

доказ о хрватству дубровачке књижевности него само о Златарићевој обзирности према Зрињскоме, то је ствар решена, и такво је решење признала и сама Југословенска Академија (в. увод Г. П. Будманија к Пјебта Р. Јалатса, бтатг ругва, ХХТ, стр. ХХХ). — В) Генеалогија Николина ова је: „Млећеје, Пћепо 4: Потетшсо ргед(ећ о, еђђе рег шосПе Регта, Ноћа Фф 5. Егапсезсо Ф! М1ео1б У авва... соп Та амаје еђђе ћећоп: отето, Ктапсезесо, ЕКтапсезсо 29, ттоте, топе 29, Месо!б, (11 ргефе, рој сапопсо ед агстфасопо), гето, Терћато, блот(атпг) Валазта, Ре то алале, Матта.«“ (бепешодга депљ Спадтз Кадизге, стр. 15ју. под именом „БТабагтећ“, М 14). |

' Додајмо реченом још и ово. Цријевић, у биограФији Д. Златарића, помињући писмо (Шеегае) Зрињскога каже: „дпаз розфет, ејив (Рошписј Бјавагјећи)... ФШстепфег зегуапњ“ (Сета, В']. Ваг. Т., биогр. р. 5Ја6. сар. 1Х). Да је архиђакон Н. Златарић био жив кад. је Цријевић ово писао (1740), Цријевић јамачно не би прећутао његово име као име великодостојника црквеног, али, како је он био умр'о, Цријевић је неодређено ставио: „ровђет1 ејчв.“