Godišnjica Nikole Čupića

184 ГОДИШЊИЦА

у вид као и оне које су у пола познате а нису потврђене, у Животима ч песмама каже се да је Наљешковићева песма Кагтаздатја отћи тиће Тзићтаћоџе писана, 1586 године", чиме се потврђује једна белешка у једном само рукопису која то исто казује“, која вест до сад није изгледала поуздана. Тако се потврђује и она белешка“. непоуздана до сада, да се онај којем је песма Марина Држића ЗоНоти 7 оттапоти газе ти Зафи Мотори пспевана, презивао одиста Гундулић, јер се у Животима и песмама овај властелин изриком назива Сабо Гундулић“ (ЗеђазНапиз Опадша), итд. Оваквих примера могло би се још неколико навести“, али је и ово до-

„Сопзсттрви (Мтсојатз Ханћиз)... ШЕпапл (реши) Фе Сћзи Ротпл разаопе аппо Фошим 1586. (Ушав ећ сатт. биогр. Х. Хај.) = У једном ркп. стоји код те песме: „з1оХепо содуфа 1586« (4фатг разег, У, 117). 3 „Ха оуош је шјезћи по 2 1адапји пебко прбао: Сипаитби“ каже издавач Држићевих дела код те песме (Убатб ревег, УП, 17). + „пе трве (Маттиз Пагз 15) безваг пг ад ЗеђазНапша бтипа лат, ађт ћаес ћађећ!“... каже се у Животима и песмама пи одмах се наводе стихови из поменуте песме ( Уџав е! саттита, биогр. Маг. Рагз1и5). з Овде ћемо навести још један под:так из Живота, и цесама који би, да је био познат у своје време, разјаснио оно што су доцнији испитивачи (Г. А. Павић) сами морали да разјасне. О делима Савка Гучетића рекао је Апендини ово: „С: гезфа 4: 1 (Зато богле) Та гтадилдопе Ф! дице 'тасефе наНапе.... стос де!" Атзадпа 41 Утсепхо Став е дела Рада ад; Годоутсо бтовбо, део 1 слесо 4' Адла“ (Аррепати, П, 288). Данас је, међутим, позната само Далида Гучетићева, и видело се да она „није превод Гротове Далиде него је слободна имитација друге трагедије, Аршмадне, истога тадијанскога писца, у коју је Гучетић уметнуо мотива и сцена... по Гротовој Далиди“ (гате разсг, ХУП, увод РПјебта 8. бисећба од Г. П. Будманија, стр. ХУШ). Арцадне џак Гучетићеве (превод из Ђустија) нигде нема (в. А. Рагл6, Назфомја аиђг. дгаше, 55). Ђорђићев говор о тој ствари потврђује то и разјашњава: „Зађшиз. Соб, Вепдеулзсеутећ фебиз, #гапзбш ће Шупгсе Атадпат Тудоујећ

Ото, апеш Саесша Адмпае ушсо пипспрапе, апата Дардат арре]Јат“. (Утав ећ сатпипа, биотр. Зађ. бон).