Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА БИОГРАФИЈА 191

графијама Антуна Кастратовића, Доминка Златарића, Марина Држића, Николе Бунића, Николе Наљешковића, и других, а нарочито Гундулића.

Кад Ђорђићево дело има такве особине какве смо сад набројали, није чудо што су се познији биографи дубровачки а његови млађи сувременици у великој мери користили њим при изради својих дела. Сладовић и Цријевић за многе податке које су забележили, дугују Борђићу; Цријевић је џео материал који је нашао у Ђорђићеву делу, унео у своја дела, која је још обогатио многим другим материалом. По Цријевићу и Сладовићу, и другису биографи узимали податке које су ови по Ђорђићу забележили, и тако се каткада деси да се понеки податак или примедба из Живота и песама нађе пу списима Апендинија, и чак Шафарика, и других, који ово Ђорђићево дело нису ни видели него само чули зањ.“

В. гл. ПЛ, стр. 218, прим. 2, где се говори о Гундулићевим делима.

2 Да се види како су Цријевић, Сладовић и др. узимали и каткад просто преписивали из Ђорђића поједина места, навешћу један пример. Ђорђић је рекао да су Гундулић и Палмотић узимади често пута стихове из Чубрановића и уносили у своје песме, и поредио тај поступак њихов са оним што је Виргилије чинио каткада са стиховима Енија, највећег латинског песника из предкласичког дода, и Лукреција, писца Ре тетшт паћита. То су сви за Ђорђићем понављали. Ево да цитирамо: „Адео таст а позз сејеђтогћиз рое з езђ ћађиз (Апдгеав Стшђгапоујећ) ч6 СОипдиа еђ Ратова поп егиђпегтое ејиз шфбеста сагштша, и Упоиз Еппџ абдпе Гсте , 515 сагшииђиз шеегбехеге“, каже Ђорђић (Ушав е; сатт. биогр. А. Стг.). А Цријевић: „Сејеђеггипоз позбтогиш роефбагша Јоаппеш СОтпдијат еб Јашши Рапобаш поп рпдишћ шееста ејиз сатпппа 5115 швзегеге роетшта из, пЕ шаде рајат Тасегенф зштш 1 упђ еат зе Апгеае сагппшт гаПопеш ћађишзве, дпат Еппп абаце Гистев сагптит ћађшЕе Утошиз“. (Сетса, ВЊ!. Каг. 1. биогр. А. Спг. сар. П). Сладовић, тако исто: „Апдгеаз Стђгапоулсћ роеба Шуглсиз адео шајотв АиЕ џЕ Јоши Рапшоба ебајц