Godišnjica Nikole Čupića

192 ТОДИШЊИЦА

Пређимо сад на нетачности и погрешке којих има у Ђорђићеву делу. .

У биографији Андрије Соркочевића, Ђорђић каже да је овај песник умро 10 априла 1578, и додаје да је

поп егиђџетаћ 558 сагшириз шферстов ејиз уегзиз шеггехеге, сеп Уате из Шоз Епан еб Гисгефи“. (Рогег, Казћ, 2). Апендини опет: „Сошипапе за, ес! (Апдгеа Стргапоујесћ) зпрего 41 Јипста шапо сћппдаце Гауеа ргеседико, е 1 бопдоја, е 1 Рајтоба, сће зопо гтрпкан рег 1 рш отапа! роеб Шшлај, поп Фпрагопо, чесоше Тершташо ауег гао УпшНо 4! дааче Ф41 Еппо е 4! Глсгтело, а; швемге о тег 41 Аш уега1 пеЏе ргорге сотрозсјоп“ (Аррепат, П, 222). А ШаФарик просто преводи Апендинија: „Уу1е Феш апећ веј, ег пђегтаћ ђаја аПе зеше Уогсапсег папа зожоћ] СОппдине а15 Ратобе, уејеће Ђетде аПсешет аг Фе отбз еп Шупгзећеп Плећбег сећајбеп ууегдеп, паћшеп Кешеп Апзфбапа сапхе Уегзе коп ћир ја ге Рзећ тасеп аштилећтеп, уле зојећев Уто шњ Уегзеп дезв Еплиз пла ГасгеНиз сећћап ћаф“. (5ајатћ, безећ. Фег 51081. 146. П, 8). И Љубић каже један део од тога: „бјопо Ратоне 1 Туап бипдиће таи зе зна 15 пје (Јефирће) сЊахе гедке п зуоје рјезшофуоте пута“ (Јјибос, Оз]. П ,379). Чак и дум Иван Стојановић понавља исто: „балдине 1 Раппобб ргепон! 51 и зуоје рјезше СНауе зићоуе 12 Једјирће Као бо је гафо 1 Упштиј ва Ешјеу јеш 1 Гакгесјеујеш з ћоуппа«“ (Лрат Кат. „ојатотте, Ппиргоуаска Кпијеуповћ, 1900, стр. 10). Срећом те је ова примедба Ђорђићева о позајмицама из Чубрановића као и компарација са позајмицама Виргилијевим, тачна; иначе се, како нико од ових које наведосмо није контролисао њену тачност, могла и једна погрешка тако преносити с колена на колено. О) позајмицама из Чубрановића, видети увод проф. Л. Зоре пред песмама Чубрановића (5 фатг ргаег, УПШЛ, стр. ТХ), где су наведени неки стихови из Озтата и Ктззијааде који су одиста позајмљени из Чубрановића. Да је пак Виргидије узимао из Енија и Лукреција, видети у издању Р. Кеа: Матотз Орета које је приредио Е. Вепој5 (Рата, Насћебфе, 1890, 16) увод (ргбТасе, 1Х ; У1е де Упое, 10) као и таблицу позајмица Виргидијевих. (кађје Фез ргшстраих раззасез Чез ровфез отесз еђ Јабпз шаез раг Ушепе) у истој књизи (стр. 571—592) где се ова два латинска песника сваки час истичу као извор Виргилију, нарочито за Енеиду његову. И иначе је та ствар позната; в. Француски провербиални израз »Фа Ешпшег 4'Еппиз“ који је баш поводом тога и постао.