Godišnjica Nikole Čupića

202 ГОДИШЊИЦА

и који ће по свој прилици бити онај на којега се Ђорђић позива у биографији Василија Градића помињући како је један учени исусовац превео на пољски Градићево Гтфђатсе од. ајерзфра г фјетекода ђтја. Делом Серафина Раци (Га збота Фф! Капела, Гасса, 1595) у којем је могао наћи податке о Динку Рањини и Франу Лукаревићу' и нарочито о Марину Кабоги“, као да се није служио те га и не помиње никако. Тако се није служио ни хроником Ивана Марина Гундулића (т 1650) који је написао Аппаћ деџа побилззвта терифиса аг Кадиза, те никако и не зна за онај, вероватно легендарни, податак о двобоју младога Сава Бобаљевића са једним својим вршњаком, и казни која га је тога ради стиглаг.

Сем историка, Ђорђић се служио и другим писцима који су, бавећи се разним књижевним пословима, узтредно, као и ови, помињали по што шта о ком дубровачком писцу, обично у предговорима и посветама својих књига. Тако је н. пр. видео предговор Бартула Кашића (1575 т 1650), познатог далматинског писца песама, богословских и граматичких списа, пред његовим делом Лив! тетвћа 2810табет здолтаћа (у Риму, 1640), и отуд забележио у биографији Василија Градића да је Кашић овога у том предговору поменуо као врсног српског писца. Тако је, даље, навео неке податке о породици Бобаљевића по

! Рачки у уводу к делима Ф. Лукаревића (ЗТат резст, Х, стр. ТХ) наводи Рацијеве речи (бота 42 Камдга, 1595, стр. 131) о овој двојици песника.

2 Цријевић (В'Ђ!. Васиз. ШП. биогр. Маг. Сађоста) прича целу борбу између цркве и државе у ХУГ веку у којој је врдо велику улогу играо Кабога, а све по Рацију.

3 Занимљиво је да о том двобоју не знају ништа ни Цријевић, ни Сладовић, ни Апџендини, и да само Кукуљевић (бат; рјезтећ, ПЛ, 19) и Рачки (5 фатг резег, УП, стр. ХУ) о том причају по И. М. Гундулићу.