Godišnjica Nikole Čupića

228 ГОДИШЊИЦА

заступљени својим биографијама у ивотима и песмама (Шишко Гундулић је и одиста био), то остају само тројица више поменута у Џисму попу Раду него у Животима и песмама. Од те тројице, Рогачи и Лукарић су поменути као живи, а о живима Животи и песме, као што смо видели, не воде рачуна; а Јакета Палмотић је, и ако не записан у поменутом Саћмодизг (теотдгатив, вероватно као важан писац ипак био поменут у Животима и песмама. И, ако је тако, онда Писмо попу Раду нема ни једног више него Животи и песме сем сувременика о којима тамо није ни био задатак говорити.

Животи и песме имају више података него Писмо попу Раду. Али у овом последњем спису има ипак по-_ нешто више него онамо. Тако је н. пр. у Писму поменуто да је Василије Градић написао, поред осталога, још и дело Упа стабата, а у Кивотима и песмама тога, нема. Тако, даље, да је Никола Бунић написао Руагив ситгав Кадизтав; да је Влађ Менчетић написао Тгибфи зогивки (1 епсопо Ф! Рлебто Уто); да је Виктор Бесаљић и српски певао,“ и друго ситније а тога свега нема у Ћивотима и песмама.

Карактеристично је да је понешто (време кад су неки песници живели) забележено у Писму друкчије него у Животима и песмама. Тако за Андрију Чубрановића

+ В. Ш гл. овог чланка, стр. 180. 2 В. ПГ главу овог чланка, стр. 183.

3 Н. пр. да се у Животима ш песмама не види кад су живели П. Примовић и В. Менчетић, а у Писму стоји за првога: „вођ шио взаесин 17 Тогбе Мотшњ“ а за другог: „Погл пе! 1660« ; да се у Животима џи песмама не види да ли је Гундудићева Ргтозетрата штампана, а у Џисму се види да јесте; да у Писму, код Примовићева дела Оа4 шрисепји тејеса ђогје (Хамуна Фа СВвтзабо) стоји још: „зе а] 1абпо 41 Запагаго“, чега у оном другом делу нема; итд.