Godišnjica Nikole Čupića

934 ГОДИШЊИЦА

треба да га подоји друга која жена која има мало дете а мати почне дојити дете тек на 2—3 сахата после порођаја, а тада јој метну на главу сито, хлеба и соли да би имала млека. — После пола сата метну ињој и де-_ тету на главу по чено бела лука (парни сир) против урока, јер је то љуто па пресече зле очи. Сем тога метну детету по 2—8 зрна манистра или пару на капу, такође против злих очију. — Трећега се дана породиља, окупа. Тога дана у вече (трито рат) надева се детету име. Бабица донесе кошуљу детету, јер је то њена дужност и обуче дете. За време вечере устане отац или. ко од Фамилије и благосиља дете, да је живо и здраво и срећно и напредно и да се зове тако и тако. Остали прихватају то име и дете се од тада тако зове. Имена · су им само турска. За тим узме бабица дете од мајке па се с њом трипут пољуби и трипут подигне дете у вис и рекне: „Колико сам ја стара, јоп више да остари ово дете и да дочека праунуке.“ За тим предаје дете мајци и опет се с њом пољуби, и мајка јој даје на дар шамију у којој је везано по неколико динара. да тим мајка преда дете оцу, а овај баца бакшиш детету у пелену. Отац даје дете другоме до себе, који учини исто што и отад и тако редом док дете опет не дође до мајке.

Ако се коме не држе деца већ брзо умиру, онда, чим се дете роди завијају га у пеленс, па га метну у котарицу и изнесу и оставе на путу. Ко прпи наиђе на дете, он му одмах онде и име надене. За тим му бабица одмах провали једно уво иглом и провуче кроз уво конац, док рупа не зарасте, а чим зарасте меће му се у уво минђуша (чени). Кад буде треће вече и ако је дете до-

' Цигани верују да бабица прихвата на оном свету свако дете које је на овоме свету прихватала, па кад не би дала кошуље на овоме свету, прихватала би децу голу на ономе, а то би за њу био грдан грех.