Godišnjica Nikole Čupića

ОАИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

било име, прави се вечера на коју се позива и онај што је име дао детету (кумбаро). — Један Циганин у Алексинцу, који је тако остављен на пут добио је име Демир (турска реч — гвожђе, да би био чврст као гвожђе). Опи данас, и ако му је двадесет година, носи у уву минђушу. — Кад дете болује, онда му се промени име. Име се мења и у доцнијим зрелим или и старим годинама у болестима, да би се болест помела, мислећи да је овај с другим именом, други човек, и отишла. Кад коме мењају име, над главом му преломе оклагију или испале пиштољ и праве завет да ће нешто извршити ако оздрави.

Треће ноћи, после вечере, сви седе поред детета и сви су весели, јер тада долазе суђенице да одреде судбину детињу, па због тога треба да је око детета весело да би му целог века било весело и добро. — За четрдесет дана породиља се зове леџсна, и за то се време никако не оставља сама, нити сме бити у мраку, нити детиње пелене остају на пољу по заласку сунца. — За 40 дана породиља, кад спава, не сме бити окренута леђима детету, јер ће дете бити жуто и слабо. Породиља се може п урећи па због тога се разболети, те јој се у том случају баје или се пресипље водом. Најближа родбипа доноси породиљи повојницу до 40 дана. Као повојница се доноси пита. Сусетке, које нису ништа породиљи род, доносе јој качамак са сиром и маслом. Дете се купа за 40 дана сваки дан, а после тога дана не купа се средом и петком. — Кад детету буде година дана, онда се над њим врши стрижба (кумбара). Тада се прави ручак, на који се позове кум (кумбара) п кума (кумица) и гости. Кум донесе детету кошуљу или и још што од одела, па се то детету обуче. да тим кум и кума узму дете у крило, окрену се сунцу и почну му маказама сећи косу и то од десног ува свуд редом док га не ошишају. При овоме непрестано бла-