Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 237

једну. а трећи за другу ногу тако да не може ни маћи. Четврти пак човек даје детету меда у уста и држи му расечену главицу црна лука под носом да не би пало у несвест. — Тада берберин ухвати штипаљком кожу са уда, па је повуче и увије, а другом справом притисне тако да је испод те справе сва скупљена сожа. да тим оштрим бријачем једним махом пресече ону кожу тако да сва остане на штипаљци. После овога поспе рану црвеним прашком, који зову танфуз, и крв одмах стане.

Овим је сунетисање готово. Дете се одмах метне у душек, који је ту у собн прострт и покрије чаршавом.

да тим се уводи друго дете и тако редом. Чим се које сунетише, одмах се намести да лежи поред оног што је пре њега сунетисано.

Изнад деце висе о концу јабуке, па их деца узимају у руке и љуљајући их забављају се.

Док се ово у соби врши, напољу свира музика, а деца која су на годину две пре тога сунетисана узимају канте, лупају у њих и вичу: Алах! Алах! Алах !

да то време жене узму по једно перо па га у рукама тару и окрећу говорећи: „Како је лако ово перо, тако нека је лако детету унутра“! По нека жена и плаче од страха. Људи пак стоје и разговарају се.

Сунетисана деца морају ту и да преноће, а за то време доносе им мајке петуле (колаче од меда и брашна). Воде не смеју по много пити. |

Сутра дан дођу берберин и његов помоћник да прегледају децу, како им стоје ране. За тим им на ране превију бели мелем и посаветују им да леже мирно на леђима са згрченим ногама.

У соби деца остају три дана и три ноћи, а за то време обилази их берберин, а долазе им и родитељи а „ по неко и ноћива код њих. Кад истеку три дана, берберин прегледа последњи пут ране, остави мелема да