Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА БРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 258

побуса бусењем од траве. Тада се коље јагње па се једна половина кува код куће с пиринчем а друга се пече и носи на гробље, а обе се поделе за душу прва код куће, друга на гробљу. Ово се исто чини и на дан годишњице од смрти.

Скоро досељени Цигани у јужној Србији имају самртне обичаје врло сродне турским самртним обичајима али ипак има неких одступака.!

Ја сам самртне обичаје у новодосељених Цигана бележио у Алексинцу од Цигана клинчара, али сам о њима разбирао и у Нишу па сам се уверио да су подједнаки. Кад Циганин болује не само што на њега пази и двори га његова Фамилија, већ долазе те га ноћу чувају и надгледају и суседи. Кад већ виде да ће умрети, онда се с њиме опросте, рекавши : Ћераманђа алали ! (опрости нам!), на што он рекне Алал'м! (нека је просто !).

Ако се Циганин мучи а не може да умре, онда зову оџу да му чита, или узму воду из ђемије (чуна) која се ту затече било од кише било што ђемија по мало растиче па га запоје и тада ће или брзо умрети или ће болест поћи на боље. | Кад ко лако умре верују да је праведан. Грешници се на смрти ужасно муче, јер им онда греси изађу пред очи па им не даду да се с душом раставе. Ко је дужан тада таре прстима као да броји паре, ко је крао кучину, он је тада чешља итд.

Ако Циганин умре пре подне, сахрањују га одмах још истог дана, а ако после подне умре, онда тек сутра

7 0 самртним обичајима у Турака ја сам написао чланак у Годилањици Николе Чупића књ. ХХЛ стр. 221—238 и посебно (Београд 1902), те се поређењем циганских самртних обичаја с турскима може видети разлика.