Godišnjica Nikole Čupića

254 ГОДИШЊИЦА

дан. Преко ноћи чувају мртваца и жене и људи. Мртвад не сме никако да остане сам, па да би се забавили, проведу целу ноћ у причању прича.

Чим ко умре, сви Цигани и мушки и женски из целе колоније остављају посао и не раде никако, док се мртвац не сахрани.

Чим болесник испусти душу, одмах зову оџу, а ако у месту нема оџе, онда га замењује по који старији Циганин, који зна и нешто молитве за мртве напамет.

Ако је умрли. сиромах, па нема новада за сахрану, онда Цигани скупе међу собом колико могу, па то даду његовој Фамилији да се нађе за сахрану.

Кад дође оџа или његов заменик, окупа мртваца на тенеширу/ млаком водом и то у авлији, па му онда све рупе затвори памуком и завије у ћефин за то спремљен.

Вода, у којој се мртвац купа, треба да буде млака и да се греје покривена на ватри, коју мора неко чувати, а сем тога на тој се ватри не сме ништа друго ни вувати ни пећи. -

Ако умрли случајно не би био обрезан (сунет) онда му оџа својом руком сломије мали прст на дасној руци па му преко њега веже конац од црвене свиле.

За овим се мртвац метне у сандук (табут) који је својина џамије и узима се отуда само да се мртвац однесе до гробља а за тим се опет враћа џамији, а мртвац се сахрањује без сандука. У Алексинцу нема џамије те табут стоји у приватном стану једног Циганина.

Док је мртвац у кући пази се да га никаква животиња, не прескочи, јер ако га прескочи, постаће ванпир.

1 Тенешмир је врста стола на коме Мухамеданци купају своје мртве и који се за ту прилику узима из џамије.