Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 255

Ако ко кихне, док је мртвац у кући, верују да ће ускоро још ко из куће умрети, а ако се деси те ко кихне, онда мора исцепати мало кошуљу себи с преда.

Међу тим тројица копају гроб. Ако је умрло мушко копају му гроб дубок до појаса, а ако је умрло женско, онда до сиса, јер се верује да је женскиње више грешно.

Кад све буде готово, четворица узму табут с мртвацем и носе ка гробљу. да њима иде оџа и остали људи без жена. Мртваца треба да носе четворица нигде не застајући. Носачи се често измењују, нешто због тежине мртваца а још више што се сматра за севап понети мртваца. Чак и оџпа узима те понесе мртваца, јер ко не би мртваца понео, тресу му се руке. — Децу до две године носи један човек кога други до гробља измењују.

Све остало око сахрањивања врши се као и у Турака, само нешто простије.“

Пакао (џенем) замишљају Цигани као место вечитих мука, а рај (азбашчу) као место задовољства.“

1 Види турске самртне обичаје у поменутом мом чланку у [0дишњици, КЊ. ХХГ.

> Пакао и рај карактерише ова циганска приповетка:

Живела два Циганина у великој љубави па се од силне милоште побратимила. Један од њих отидне у другу варош, па тамо и остане неколино година. Кад се после тога врати у своје место чује да му је побратим умро. Чим то чује, оде на гробље да му види гроб. Кад тамо изађе му побратим из гроба и пошто се поздравише позове га на онај свет. Побратиму за љубав он пође и он га одведе прво у џенем, тде су само грешни људи, па га упита: Видиш ли ону жену што јој усијане сачеве приближавају образима и удаљавају их од образа те је тако пекуг — Видим, одговори побратим, а шта је згрешила 2 — На ономе свету није дала да је муж пољуби. — За тим му показа једну обешену жену, којој џигерица дође до уста,и таман она зине да је дохвати устима а џигерица се подигне у вис. — Ова је, жена, рекне, на ономе свету јела кришом од свога мужа. — За тим даље спазе једно голо женско, а до њега гола човека. —