Godišnjica Nikole Čupića

ОБИЧАЈИ У ЦИГАНА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 2969

Они зову Ђурђев-дан Ерделезе. Ерделезе је турска реч којом Турци називају празник обновљења лета. Ово није календарски већ народни празник, који се слави на дан српског Ђурђева-дне (238 априла). Турци којима су деца умирала не једу јагњећег меса све до трећег дана Ерделези, јер се верује да тек трећег дана овца окреве јагњету леђа а за три дана је непрестано уз њега. У очи Ерделеза и Турци беру врбу и њоме ките куће и те ноћи жене врачају против мађија које се тада највише натурују. Пред зору се иде крај воде и пуца се из пушака да не би мађије имале дејства и силе. Мушкарци се још купају у реци да би били здрави целе године. Сем тога возе се на чамцима да им посао буде лак и напредан као вода. |

Паспати у своме значајноме делу о Циганима Турскога Царства“ говори о чисто циганском празнику који празнују Цигани у Тракији и који се зове Каћбађа и најзад који пада на дан 28 априла као и Ђурђев-дан. Ја мислим да је цигански Каћћата на земљишту турскоме замењен турским празником Ерделезе чије се име очувало још једино у турских Цигана и у оних српских који су до скора живели у друштву с Турцима. На српскоме пак земљишту изгубило се у Цигана и име Каћђата п Ерделезе и заменило се Ђурђев-даном именом српскога празника.

Ерделезе прослављају Цигани клинчари у Алексинцу овако:

1 Рг, Гопај; Капоз у своме чланку Тигбавсће „бедатћепбедет“ аиз Ада-Коле (Еећпојоштзеће Ме пипсеп апв Џпсагп за 1891. г. стр. 52.) назива овај празник НгдатеЏег.

2 А. Сб. Разрац, Ебшдез зиг 1е5 Тећтоћанев оп Воћбплепз, Сопзђап порје, 1870. стр. 27—28.