Godišnjica Nikole Čupića

СЕЧА ЕНЕЗОВА 68

и „Лирске Песме“ Симине дале леп прилог за свети поменик народних мученика.

Казивања Ђурићева, Воденичаревића и Јокићева мало дају грађе за наше питање, али је она драгоцена јер је од активних савременика. Њихов је млађи савременик Баталака, чија је Историја за наше питање ако не архивални а оно испуњени и прилично сређени извор.

Особите је, пак, цене Милићевићево саопштење архивалног извора које је из архиве старог Српског Ученог Друштва. Мање су вредности остали списи од којих смо ипак поменули само аустриску хронику српскога ратовања.

Права, пак, вредност свих поменутих извора видеће се најбоље на местима где се буде из њих црпло.

Али и пошто се исцрпно употреби сва грађа коју дају наведени списи, ипак слика остаје непотпуна. Она нам управо приказује тек контуре за слику, која се у целини не може појавити чак ни онда кад за њену израду употребимо и нову, релативну обилату, грађу. Та је нова грађа у белешкама које је сређивао, вероватно за самих догађаја, у Земуну заслужни Гаврило Ковачевић, књиговезац и књигопродавац земунски. Као што је познато, Ковачевић је пред јесен 1804. године наштампао у Будиму књигу : „Пћенђ о случанномђ возмуцени вђ Сербји приклочившемса“. Знатна је вредност те књижице за историју српског ратовања 1804. На крају певања Ковачевић вели:

чћивковићу Стефану многа лета буди, Његови су највећи у том били труди.

Ми и иначе знамо с колико је патриотске ревности Живковић прихватио прву борбу против Дахија и Јаничара, од којих је и сам морао пребећи у Земун. Не жа-