Godišnjica Nikole Čupića

64 ДВА ПРИЛОГА

лећи новаца, Живковић је, кад што први, сазнавао шта, се ради у Србији, где је која жртва пала, ко је шта рекао или учинио, шта се мисли и говори ит. д. Као. што сам одаје, Ковачевић се тим сазнањима ЖИивкоВИћевим користио при изради свога историскога спева. Али је највећи део таквих бележака остао неупотребљен. Можда је тако захтевао план спева Ковачевићева, а можда је он до њих тек доцније дошао. Те неупотребљене белешке говоре махом о дахијској Сечи Кнезова, а у те детаље није Ковачевић у својој песми никако ни залазио. Ми смо до тих бележака дошли случајно: нашли смо их везане заједно с једним примерком поменутога, спева Ковачевићева у књижници некадашњега трговца, ковинскога а за тим скромнога чиновника београдскога, Г. ћивка Стефановића, који нас је још неколиким важпим подацима и исправама послужио. Шта казују те белешке, растурене на пет листића старога рукописа, видеће се на појединим местима овога прилога. Једно је, пак, још упапред несумњиво: оне допуњују, и прилично објашњују, онај свети поменик — читуљу људи из чије крви грану први зрак народне слободе у Шумадији.

2.

И ако су праве. битке и освајања почели Срби у фебруару 1804, ипак стоји Факат да заметак устанка пада раније. Данас се о томе више не сумња, јер то утврђују, више мање, сви савремени писци.

Петар Јокић, као учесник, занимљиво приповеда у Споменику С. К. Академије ХТУ, стр. 11—18, а у одељку „Прва заклетва“, о спреми и договору за устанак, што је било о Св. Аранђелу 1808, и о првим важним корацима који су после тога договора чињеви,