Godišnjica Nikole Čupića

120 ГОДИШЊИЦА

делу јанашње Србије измењени су потпуно, јер је турски елеменат с утврђењем српских државних граница, Србију напустио и иселио се у Малу Азију, Македонију и Стару Србију. Исто то десило се после рата од 1878. год. с турским становништвом у Бугарској. У областима које су под турском управом остале, турски се елеменат. шири понајвише по равним и плодним речним долинама тако, даје овај облик земљине површине постао карактеристичан за турску народност на Балканском Полуострву. Од овога правила изузимају се Јуруци, који скоро пола године проведу са својим стадом по Родопи и њеним огранцима, и са свим потурчени Бугари (Помаци), који такође по тим планинама живе. Како је ширење турског елемента стајало у јакој вези с пространим речним долинама а доцније политичким приликама поремећено и испрекидано, то је и његова појава на етнографској карти добила у данашње време изглед једног острвског архипелага, састављеног из небројно ситнијих и крупнијих острва. Такав изглед на етнографској карти Балканског Полуострва има још само цинцарска народност, с том разликом, што су Цинцари везани за планине и њихове падине а Турци за равнице и планинска подножја. Оба народа имају према своме распореду најмање изгледа на дугу етнографску егзистенцију, јер њихов данашњи распоред спада у најнеповољније облике етнографског груписања. Западно од главне долине Балканског Полуострва пружају се од Саве на југ.речне долине, које у етнографском и културном погледу знатно изостају иза ње, јер ни једна не достиже до Јадранског Мора зато, што су на тој страни затворене планинским ланцима динарског система. У старо време Римљани беху ове долине довели у везу с Јадранским Морем помоћу добрих путова, али доцније ова веза знатно ослаби. Од окупације