Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО ГРУПИСАЊЕ 121

Босне и Херцеговине почиње значај ових долина опет јако расти а провођењем железничке пруге из долине реке Босне преко Иван-планине у долину Неретве и њен излазак на море као и намере аустриске владе да с морем веже на исти начин и друге речне долине, показује јасно њену тежњу да се важност ових долина уздигне до онога степена, до кога се никад пре тога нису уздигле.

Из свега довде реченог можемо извести ове закључке: 1. Балкански народи у својем етнографском ширењу по Балканском Полуострву зависили су у главном од неколико важнијих географских елемената. Тим самим одређен је унапред облик њихових области на етнографској карти.

Правац етнографског ширења и облик области, на којој живи арбанашко племе, одређени су скоро искључиво правцем планинских венаца албанаског и грчког система.

Грци у своме ширењу зависили су готово искључиво од мора и његових обала. Њихов изглед на карти појављује се у виду уског појаса, који се на европској и азијској страни пружа дуж морских обала, опасујући овамо Балканско Полуострво е југа и истока а онамо Малу Азију са запада и југа.

Румуни прелазе на Балканско Полуострво с Карпатима и заузимају у Србији само ону област, на којој се простиру и Карпати, а у Бугарској, изузимајући Добручу, која је до скоро била у заједници с њом, живе највећим делом у непосредној близини српских карпатских планина. Њихова етнографска област одређена је на карти географском облашћу Карпата.

Од планине и њихових венаца зависило је тако исто етнографско распростирање цинцарске народности. Облик њихове етнографске области је испрекидан и испар -