Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 181

Препев почиње:

Не би ли нам, Браћо лепо било, Трудна дела полка Игорева,

Та Игора Светослављевића, дапочети певат' старим реч'ма ! Но почети ову нашу песну, Како је се управ догодило,

А не Бојан како беше смишљао. Бојан вешти кад је песну пево, Носио св умом по дрвеђу,

И по земљи ка'но силни вуче, Ка'но оро летећ' под облаке.

Моменат помрчања :

Игор гледа ено светло сунце Види војску тамом покривену Па беседи ко својој дружини: „Чујте браћо, и дружино моја! „Боље нам је сада изгинути, „Шего пасти у ропство душманом : „Да јашимо наше брзе коње, „Да ми сиња Дона сагледамо.“ То је књаже онда пожелио, Па у жељи он је предвидио, Да ће сгледат Дона великога. „Ја ћу, рече, копље обломити, „На краини поља Половецког, „С вама, Руси, мои соколови, „Ја ћу моју главу изгубити, „Или Дона са шлемом испити.“

Сан Светослављев: А Светослав смутан санак снио,

Санак снио, у санку видио; дуж