Godišnjica Nikole Čupića

132 ГОДИШЊИЦА

И санак је 'вако казивао:

„На горама оним у Кијеву

„С вечера ме ту ноћ одеваше, „Са покровом црним на кревету, „На кревету оном тисовоме. „Други мене вином напоише, „Црним вином са жучју смешаним, „И сипаше са тулима таштим „Бисер крупни поганије шкољки, „Па ме лепо онда неговаше. „Остадоше даске без слемена,

„У мом трему са врхови златни. „Вражи врани сву ноћ од вечера „Гравали су у Пленском на дрвљу, „У Кисањској били су дубрави, „Нит' се сишли ко сињему мору...“

Завршетак: Сунце јарко светли на небеси, Игор Књаже на земљи Русијској. И девојке поје на Дунаву, Орв с' гласи морем до Кијева, Игор оде там' по Боричеву, И ко светој ка Богородици, Пирогоштој. Радују се земље И градови сви се веселили. Певајући песму старим Књазма, Старим Књазма, па после и младим. Игору буд' слава Светслављићу, И Буј Туру оном Всеволоду, Владимиру јошт Игоревићу ! Здрави били Књази и дружина, да Христјане што бију погане, Књазма слава, и дружини, амин,