Godišnjica Nikole Čupića

ма ДЕВЕТ ПРИЛОГА 139 • „Илијаде“, који је десетинама година стајао непознат и који сам ја саопштио у ХГХ књизи „Годишњице Чупићеве Задужбине.“ Судећи по рукопису — који је веома сличан рукопису „Илијаде“ и првим писмима владичиним — као и по појединим изразима у стиху можемо с разлогом убројати у прво доба његова учења и рада и одломке препева „Слова о полку Игореву.“ Ти су одломци сачуваниу уредничкој архиви заслужнога, Данила Медаковића, и до сада су били непознати и необјављени. Можда је Његош превео и више — али судећи по начину како су сређени у рукопису ови одломци, вероватније је да је он превео само толико колико је нађено. Рукопис нема никаквих објашњења ни упустава, а још мање напомене по чијем је послу Његош свој препев радио. Међу тим из поређења оних издања, којима се он могао служити, најближе је вероватноћи да је и он имао при руци издање М. Максимовића, које је недавно било изишло и којим се, од прилике у исто доба, служио и Светић.

Саопштење тога препева у исто је доба и приложак библиографији списа Његошевих.

Рукопис Његошев — три листа великога Формата, писаћега табака — преписан данашњим правописом гласи:

Запјев. Лијепо л' је нама попјевати, По старински пјесну удесити, 0 ратиштах тврдога Игора, Свјатослава јуначкога синка. Запјевајмо све ка'но је било, Оставимо жарка маштанија Вјешта пјевца старога Бојана, Који знаде вјешто укитити, Час се дрвљем и тамо и амо