Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 163

По свијету великом и слав'ском, Кренуло се даљну путовању, У браће ће славске починути

Ал' ту ваља, пјесну прекинути !

уУШ Огњеслав Утјешеновић Острожински

Годпне 1889. желео је стари Матија Бан приредити за штампу неки песнички зборник који би био представник последњег певања старога колена песничког у Срба, у колико је тих песника било тада у животу. За тај зборник који ипак није био штампап, послао му је Острожинеки ову своју нову песму:

Везиља

Везак везла јединица мајке На ђерђефу иглом од биљура, Везак везла за недјељу дана И за другу прско половине Не навезла гране јоргована Него лице млада Милована.

Њу ми пита милостивна мајка: „Ћери моја, бриго дано-ноћна ! „Зашто арчиш дробни ђинђувица 2 „Зашто тупиш игле од биљура2 „Себе вараш неискусну, младу „Јесте момак јутрење суначце, „Ал' му љубав магла по пољанах: „Вјетрић духне, она се повија, „У часу се расџе и развија,“