Godišnjica Nikole Čupića

186 ГОДИШЊИЦА

је волео Аравелу и она њега; осам година раније, они су се имали узети, али је Аравелин отац њу више волео дати богатом Макевелу него сиромашноме Малвину. Сад, кад је Малвин богат а Максвел сиромашан, подсећа Максвел Малвина, на његову стару љубав, пита га: „љубите ли ви јошт Аравелу 2“, и, кад овај одговори: „ест, ја љубим јошт Аравелу“, он му изјави како полази за Индију, а њему оставља своју породицу, и жену своју: „буди Аравеле супруг“, каже му он (ПИ. 7); овај пристаје на то. Ствари, наравно, не пођу тако како је Максвел желео. Аравела, при свем свом поштовању према Малвину, неће да остави свога мужа, и Максвел, који јој узалуд доказује противно, реши се сад на самоубиство. Опрости се са својом женом, својим сином и матером, (и то им, при растанку, говори таквим стилом да је чудо како они одмах не увиде шта он мисли, и не спрече га у његовим намерама), и скаче у Темзу. Али га отуд изваде, и то „бре- . меноносац“ Хартов и „винопродавац“ Харингтон, и донесу га кући баш кад су Аравела и Малвин, разним својим племенитостима, још једанпут своју љубав коју им је Макевел препоручивао, жртвовали ради Максвела. Харингтон, на крају, а само ради потребе да се комад заврши лепо, узме под своје Максвела и Аравелу место изгубљена сина.

Познато је! да је и овај комад од пстога писца од којега рекосмо да је Набрежное право. То је Коцебуов (трећи комад овога писца међу рукописима Јоакимовим) Орјетћоа, који је, у осталом, и после Јоакимова превода још два пут у нас преведен: најпре га је превео и штам-

1 В. нашу примедбу одмах у почетку расправе, где се саопштава да је то Г. Андрић нашао. — Пет Орјетоа. Елп Зећапзрје] а дгет Ашрисеп. Егзсћаеп 1798. (Тћеает топ Амд. о. Когеђие, Ва. УШ. 1840). — Додајмо да ни овај наслов Јоаким није добро превео; Оргегјод значи управо: смрт ради пожртвовања, а не: жртва смрти.