Godišnjica Nikole Čupića

НОШЕЊЕ КРСТА

СРПСКИ МАРОДМИ ОБИЧАЈ ИЗ ЦРМЕ ГОРЕ

ПИШЕ Иван — Јов. — Ишевић— Доњокрајски

-—+—-—

По племенима у Црној Гори од старине редовно је извршевана по једанпут годишње једна установа, која у данашње вријеме све више лиња, губи онај старији огањ љепоте и свој првобитни карактер. |

Та установа је ношење крста. То је управ редовна тодишња, установа, која је извршевана по разним мјестима у извјесне празничне дане п то од Ђурђева до Митрова-дне. Мени није познато, да сета светковина извршевала у којем мјесту пријед Ђурђева-дне или послије Митрова-дне.

У одређене дане за ту светковину село, браство или цијело племе носило је крсте око цијелог свога мјеста, око својијех баштина или свога метеха.

Крете обично дижу од мјесне цркве, па их носе „за сунцем“, а повраћу се с њима понајвише с источне стране и почијевају и постављају их ондје, окле су их и подигли.

Дизање и ношење крста бива због неког заједничког завјета или обећања цијелог села, браства или племена, а скопчано је с молепствијем. То је управо народна вјерска свечаност.

Ако су у одређени дан већ и ношени крсти, па је оне године наступила велика суша, појавила се и хара