Godišnjica Nikole Čupića

124 СОЋЕ И СОКАЛНИК У СРЕДЊЕВОКОВНОЈ СРБИЈИ

г. П. Костић наводи како је при крају ХУШ века саћелар митрополитски у Призрену био поп Сава Гудић, онда када је владика Јанићије био епископ у Н. Пазару, и преко њега је вршена и управа над једним делом Призренске Епархије. У Призрену је још био саћеларије или слћелар Хаџи-поп Стефан Фодуловић, за време одсуства пок. митрополита Мелентија, кад је исти, 18360—62, у Цариграду заступао патријарха п био члан Св. Синода. Очевидно је из ових саошштења, г. П. Костића, да је наша Пећска Патријаршија имала исто уређење, које је било и у Цариграду, што нам још једним примером утврђује оно што смо горе изводили. Позније мењање значења ништа не ремети оно што је по првенственим изворима утврђено.

Кад свеколико у једно сведемо, види се како се по кеси или врећици у којој су се новци држали прозвала сама служба и њен уред тим истим именом. Све то живо опомиње на руске речи казна, казеннош и назенное, које значе касу, а по том оно што каси припада, управо државно или што на државни рачун иде. Изгледа да су те руске речи тако потпуно заступпле византијске називе у ВасИску бсахжеАр и те Вас Мжје важе Ае као да су с њих истих превођене и по њима удешаване.

У овоме што је напред наведено налази се основица онога чиме мислим да објасним старо српско соке пли соћ. Мени се чини да се саже Ај) |изговорено по византијском обичају саћбли) пи соке слажу међу собом колико је год потребно за реч узету из туђега језика. Није мало речи грчких у којима се слогжу српском изговара као ће. Пуно их је у Даничићеву Рјечнику. Тамо се налази и ћедфњ, ћелнт, ћефалит, ћентинафњћ. Из живога језика имамо; ћерамида, ћипур (врт), ћилер, Ћирило, Ћиро, Ћирак, ћирица, ћивот, итд. Кад је при освајању области власт прелазила из руку византијских у српске или обратно, мењали би се само чиновници, али је дажбина тус сажме Аб остала онако како ју је стара власт утврдила, па јој се назвање није чак ни преводило на словенски, него је скраћено н преобраћено у соће, под којом речју треба разумевати дажбину десетка житнога, која се државном го-