Godišnjica Nikole Čupića

[34 _ КЊИЖЕВНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ УСТАНКА

лина, једно што му се ту ређају догађаји који су му толико блиски, а друго — што се све то лије из срца које је већ казало да је зачето у утроби мајке несрпкиње.,“ Расположење према стиховима казује п та околност што су се чешће и прави историјски анали и историјске хронике слагали у стихове. Тако је чињено

мало доцније, тако је рађено и у то доба — на пример Гаврило Ковачевић и његова песма о устанку против дахија — код Срба угарских. Али је тако чињено

и у самој Србији или бар међу Србима из Србије чим би добили могућности да се баве о перу и о писању. Примера ради наводимо ово. Под првим утиском тужнога догађаја о прелазу Карађорђеву преко Саве испевана је песма, којој је главна садржина у дијалогу између Ђорђа и његова буљубаше Петра Јокића. Она је у рукописима Народне Библиотеке у Београду, ау одломцима гласи:

Спрама Саве крај бедема Београда изгубљена б Карађорђе Петра пита И сузама њег облива:

«Казуј, Петре, шта се ради „По Сербији нашој бедној, „је ли Турчин поробио, „Милу браћу заробио 2“

, „»Господару, главо наша, „»Пропала је слава наша, „ „Турчин земљу прекрилио, „„И Сербију поробио.

„„Горко мајке запевају, „„Злотвори се подсмевају, „»Да би који не 6' жалио „»Већ које си ти ранио...»>

Такво се подуже јадање ипак завршује веселијим изгледом : „Истом ми се срце смије, „Биће српска ка'но прије, »„Врази ће се посрамити, „А Сербија прославити“.