Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 137

Соларић сам вели да је рукопис добио од некога који га лично не познаје али по чувењу зна за њ врло добро; забележио је да је примио 12. маја !815. у Млецима онај рукопис који му је послан из Митровице још 17. Фебруара.

Међу тим још је важније што садржина самога списа показује да је немогућно замислити Соларића као писца, упућујући у исто доба и где треба писца тражити.

Ваља само обратити пажњу на ове појединости:

На стр. 9. (П издања) син вели мајци Србији да је „от начала востанија твоега све у делима и у војни био, п тебе синовски верно и радо служио“.

На. стр. 10. говор је о услугама учених Срба који су тада у Србију дошлп.

Стр. 11. прича о чему се „с начала“ у Совету договарало.

На стр. 19. изрично се вели да су наслон на Рубију саветовала и ова учена браћа.

Стр. 16. прича како митрополит Леонтије нарочито ради против ових учених родољуба.

На стр. 19. наводи се и број једног акта саветског из године 1808.

Нарочито је интересна та страна 19. Говор је о српској депутацији. па се казује како је један депутат остао код Прозоровскога а други се — »учени један брат наш“ — вратио. Он је тада рекао: уја сам они, кој сам јоште у Смедереву, када смо Совет Правителства установили, моје мненије јавио, да, ако ми Русије не будемо се крепко держати, и њу за помошчницу нашу молити, ми ни с ким другим не можемо нашега дома добар основ поставити, и себе обезопасити. Овие речи ви сви можете опоменути се, што сам говорио, и до сада их крепко се держао По отровни Митрополит наш Леонтије, преко свију труда и усердија нашега к Русији, он је сам преодолео, и успео настроити браћу нашу Русе, о нам двојако мислити, и нас не љубити, чрез Родофиникина: и ови ланац из Сербије — из Митрополитове гадне душе чрез РодиФиникиново слабо сердце — до Петробурга опружпо се је, п може бити даље корен свој пустио и у Ца-