Godišnjica Nikole Čupića

138 КЊИЖЕВНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ УСТАНКА

рево сердце. Није могуће за сада пресећи га; него да се старамо за будушчност Народњег блага: зашто кад је наш враг Митрополит Леонтије успео Родофиникина имати на своју руку, и агенту цареву, и Главннокомандујушчи и сви Руси морају веровати — њему саму — више, него свијем нама.... то за нас добра не може бити“.

Зато су тада сви сматрали овога родољуба „како огорчена човека“. Е

На стр. 21. називају се „најславнијом браћом“ Карађорђе, Миленко и Петар, а зарадили су их Родификин и Леонтије.

Стр. 23.—924. прича о доношењу светога мира из Русије. | На стр. 24. спомиње се „наш депутат«“ који је био код Прозоровскога 1809. године у почетку њену.

Стр. 34. саопштава акат и број акта саветскога.

На стр. 43. прича се како су !811. дочекани Руси у Београду.

Стр. 46. помиње долазак Дибићев са женом му у Београд.

На стр. 48. вели се да су депутати отправљени (можда: одређени) цару у новембру 1811, а да су се вратили „урри концу пролећа“.

На стр. 50.—51. хвале се Срби |у Србији и Црној Гориј, који су једини у Европи смели бити отворени пријатељи руски при Наполеонову нападу на Русију.

Па стр. 55. хвали се Чичагов, коме су Срби били отправили депутата да им остави какве год помоћи

На стр. 64. вели се како Београд паде без боја, а нико га никада дотле не узе тако олако. „И у Новинама Бечкијем, вести из Цариграда, после паденија, нашега онога года, тако су јављале“.

Стр 65.—66. има неколико занимљивих појединости. — Недоба се оженио „онога годишча нашега, паденија«“, а кумовао му је Карађорђе. Секретар Вождов Јанићије Ђурић пао је у замке Леонтијеве, те су у његовим Страгарима — шест часова од Крагујевца држани тајни договори, на које је долазио и Леонтије, који је био опсенио Јанићија онако како је учинио Недоба са својим кумом Карађорђем; они успеју те

#