Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА (5:

св. Николе, прилаже село Закут са засеоцима Грнавом и Луковцем, „ЕБо гаже господином НАШИМЋ СЕСТИМЊ КНЕЗОМ пржде приложенаа.“ Очигледна је разлика у изразу Бранковића на Лабу и кнеза Стефана у Лабу. Према овоме раније мишљење љ. Ковачевића у расправи Вук Бранковић, Годишњица Х стр. 229. да је држава Вука Бранковића захватала између ЖКкеловца, Кознице, Грабашнице и Копаоника, ја бих као тачно на овој страни допунио овако: Од Грабашнице међа је ишла по свој прилици вододелницом између Брвенице и ситничких притока, пресецала Лаб негде око данашњег села Љупча, хватајући се јужних копаоничких огранака који чине вододелницу међу Ибром и Лабом, остављајући Лаб изван Вукове државе. Да је јужни део Горњег Ибра до реке Бистрице припадао Бранковићу, јасно је; али за северни део нема потврде. Није тачно познато када је Вук постао господином Дренице и Косова — ситничких градова; али, свакојако, за владе цара Уроша. У хрисовуљи Урошевој од 11 марта 1365 године, у Приштини, ломињу се синови севастократора Бранка: Роман, Гргур и Вук, који од своје баштине у Дреници приложише нека села манастиру Хилендару“, а која цар одобри и потврди. Ну. поставши господином Дренице и ситничких градова, Вук је поносно господовао у својој области, оженио се Маром, најстаријом кђери кнеза Лазара, и тим се ородио с њим око 1371 године“. Са својим тастом не само што стајаше добро, него као старијем указиваше особито поштовање, и с њим рађаше у сагласности све државне послове до мученичке смрти Лазареве. У знаменитом двобоју између Срба и Турака, на дан 15. јуна 1389. године, на Косову Пољу, Вука налазимо уз кнеза Лазара, таста свога, који у крвавом боју заповедаше десним крилом српске војске. У тој кнежевој војсци, у боју на Косову, било је несумњиво и ратника из Горњег Ибра; али који су и колико их је било, колико у боју погинуло, а колико се дома вратило писани извори а и народно предање о томе ћуте

Гласник ХХТУ. 273—9274. Види и страну 259: Споменик Ш. стр, 29—30. И Руварац, О кнезу Лазару стр. 4.