Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 154 јало до смрти његове. Из дубровачке архиве сазнајемо да је Вук управљао својом облашћу до 10 јануара 1396 године. Тада су кнез и општина дубровачка јавили Господину Вуку, Пан. Мари и њиховим синовима Гргуру, Бурђу, Лазару и осталој деци која би се доцније природила у господина Вука, да су примили трећи поклад што им је предао челник Смила с писмом које је писао ђак Степан и челниковим печатом од септембра 1395 године, и да тај поклад као и раније могу узети кад год хоће.“ Но после 1396 године нема никаква помена о Вуку Бранковићу, те сва је прилика, као што мисле Љ. Ковачевић и Ст. Новаковић, да је Вук био лишен свога господства, изгубио вемље, и као изгнаник негде пзван отаџбине умро 6 октобра 1398. О смрти Вуковој има више верзија, од којих су највероватније две: по летописним белешкама Новаковић узима да је умро у Београду који тада држаху Мађари, а љЉ. Ковачевић мисли да је Вук умро у Пловдину.“

У међувремену од 1396, после 10 јануара па до краја 1402 године, један део Вукове земље, а то је Приштину с њеном облашћу, налазимо несумњиво у

власти кнегиње Милице и њених синова. — „жени Вуковој Мари, и синовима Гргуру, Бурђу и Лазару вели на поменутом месту Новаковић по Орбину — би

остављено земље колико је потребно било да се издржавају“. Отуда, кад узмбмо на ум све чињенице онога доба и уочимо на карти положај приложених села и цркава, које кнегиња Милица са синовима године 1395 даде манастиру св. Пантелвимона у св. Гори; за тим исправљање међе на хилендарском имању у Коњуши близу Грачанице и Приштине, коју по наредби Миличиној и кнеза Стефана изврши ћефалија Бранко из Приштине; даље кад знамо да су године 1397 даровним писмом манастиру Дечанима повратили старо властелинство што беше у држави њиховој; и

1 Споменик ХГ, 48—44. > Срби и Турци ХГУ и ХУ века, страна 237. Годишњциа Х, 246. 3 У џовељи монахиње Јевђеније, кнеза Стефана и брата му Вука, на

којој није означена година, помињу се стариници из Ливађа, Сврчина и Линљана. Аврамовић опис древ. бр. 19.