Godišnjica Nikole Čupića

158 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

најпосле кад сведемо уједно све догађаје пре и после битке на Ангори, нарочито ратовање деспота Стефана с Ђурђем Бранковићем код Грачанице 21 новембра 1409 године — излази доста јасна слика обележенога земљишта, којим су Бранковићи управљали после нестанка Вукова с политичке позорнице, и на којем су живели у међувремену од 1396—1402 године, а то је: Трепча с околином, Вучитрн и цела Дреница. Јамачно, није проста случајност што из тога доба нема ниједнога прилога из Дренице, нити из околине Вучитрна и Трепче, док у поменутим сведочанствима кнегиње Милице и синова њених находимо помена у суседном Лабу, северном делу Горњег Ибра, Хвосну и Косову (око Грачанице и Приштине). Да је Приштина с Великим Косовом била у том међувремену од 1396—1409 године у власти кнеза Стефана и брата му Вука и госпође Јевђеније, осим поменуте повеље, сведочи још и њихово заједничко бављење у Приштини у марту 1409. године; јер 15 марта пишу из Приштине кнезу и дубровачкој општини како је Дубровчанин Мароје Цинцуловић управљао њиховим царинама и све платио. А након четири године 95. марта 1406.. “у Приштини пишу госпођа Мара и синови њени кнезу и властели дубровачкој, да властеличић Андро Менчетић у њиховој земљи није остао дужан ни за царину ни њима ни коме другом. Да су Бранковићи после нестанка Вукова били у Србији, и да су, доиста, имали своје земље, и ако смањене, уверавамо се такође из сувремене дубровачке архиве која је срећом очувана. Тако 9 јануара 1401 год. ризничар Бранисав и Добривој ђак, послани од госпође Маре и синова њених, дођоше у Дубровник и подигоше улог од 30 марта 1395; за тим 28 марта исте године узеше улог од 19 јануара |1395), и најпосле 8 Фебруара 1402, опет по наредби Мариној, дигли су сав поклад који се помиње од 10 јануара 1396 године.“ О свему овоме дубровачко веће 21 Фебруара званично извештава госпођу Мару и њене синове, како је њиховим пуномоћ-

' Споменик Акад. Наука ХГ, 48. > тла. стр. 52. 3 Споменик ХГ, 42—44,

па о а ог а а

Цеа 1.