Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА [67 доспотову, Авизу Растићу, Дамњану Борђићу и Николи Радулићу, да врше неку дипломатску мисију за деспота, Ђурђа, а од 19 јуна наређује истима, сем Ђорђића који беше тада у Дубровнику, да гледају наћи начина, којим би ублажили деспота што је услед њихова отказа опо завео неке. новине у Новом Брду, Приштини и Трепчи. А из овога види се јасно да је у Трепчи дубровачка колонија била мпогобројна, рачунајући у тај број и многе чланове властеоских породица, који су ту ради трговине привремено живелп. Дубровачки трговци у Трепчи имали су своје радње разгранате и

"по другим местима. Тако у септембру 1422 г. Брајко

Богојевић, из Трепче, тужи се кнезу и судијама у Дубровнику, да су му неки Дубровчани разграбили дућан у Трговишту (сад. Новом Пазару). Оваке жалбе нису ретке. Поред дубровачких трговаца било је овде и Сплећана. По рударским окпима радили су Сави, а на ковницама златари, већином Дубровчани. Ну да је главна маса варошког становништва бпла српска, уверавамо се из једне јавне исправе српског номика од 19 јануара !138 г. Тада је Радослава, жена Радоње Мирковића, продала манастпру Св. Павла, у Св. Гори, своју кућу у Трепчи, па номик пише Гуњан исправу и наводи сведоке протопопа Николу, Божићка Миленовића, Ивана Урбарара и Пријезду“ Милмановића. Још године 1610, када су Турци већ око 150 година владали 'Трепчом, како је забележио раније поменути барски надбискуп Марин Бици, било је 200 православних српских кућа. Јамачно, крајем ХГУ и средином ХУ века било их је много више.

У овим редовима нећемо се упуштати да пратимо ма и летимично догађаје и све јуначке али безуспешне подвиге последњега деспота ситничке области, седога Ђурђа Бранковића, коме није недостајало ни дипломатске вештине, ни војничке врлине, нити ратничког искуства. Свима тим одличним особинама једнога владара Бурађ је од природе био украшен; али све узаман,

· Споменик ХТ. бр. 42, 52. Хогез ег ехташа ропг зету а ТГ Назботе де» Столзадев ап ХУ в. К. Зогта. 1899. стр. 140, 144, 440.

= Споменик ХТ, 56.

8 Споменик ПТ, стр. 52.