Godišnjica Nikole Čupića

168 ГОРЊИ ИБАР ОРЕЛДЊЕГА ВЕКА

јер среће није имао, као што лепо каже на једном месту Чед. Мијатовић у својој историји „Ђурађ Бранковић.“ Сва напрезања, све жртве деспота Ђурђа и његова народа, да задрже Дамаклов мач, и да отклоне пад Србије, беху ефимерна успеха. Истина, заустављали су небројеним жртвама турске ројеве, и одлагали неизбежну пропаст на неодређено време; алп уза сва напрезања и жртве, опасност нису могли отклонити. Ни Угарска, разривена унутрашњим раздорима, није имала моћи да помогне Србији. и ако је у пропасти њеној гледала своју властиту пропаст. Мехмед П, освојилац Цариграда, дошав на султански престо у фебруару 1151, попушташе Ђурђевим молбама и захтевима само дотле, док му требаше са стране Бурђеве мира да освоји п последње остатке некадашњег византијског царства. Чим је постао господарем Цариграда, 29 маја 1453 године, одмах затражи од деспота Ђурђа већи данак и град Смедерево, престоницу Бурђеву. Не добивши задовољења од стране деспота Србије, султан се крете с огромном војском на Смедерево, с пролећа |15/ године. Борба је вођена у Поморављу с променљивом срећом; али идуће године цар Мехмед промени правац својих операција, те пође путем којим је раније ишао Мурат 1, и уз пут опседе Ново Брдо. Наши родослови и летописи бележе овај поход врло кратко: »тожде лето прими Мехмед Ново Брдо и Призрен и Бихор и лруге градове п мноштво рода христијанског порази.“ Опсада Новога Брда трајала је пуних +0 дана, али је јуначка посада најпосле морала капитулирати под уговором са султаном: уда се ништа зло не учини никоме ко се у граду десио, већ да сваки остане на свом огњишту“... Пад Новога Брда ! јуна 1455 године изазвао је за собом ускоро пад Призрена, Бихора и витничких градова. По предањима Приштина се бранила пуних шест недеља, па је подлегла. Већ почетком августа султан је пмао у својој власти све градове ситничке, а међу њима турски извори — како коже Новаковић — изречно помињу Трепчу и Гат-

' Гласник ХГ: ХХГ. Споменик ПТ, стр. 127, 134, 141.