Godišnjica Nikole Čupića

ДР 7770 +

ГОДИШЊИЦА +>5

аттепјо), назване тако што се на њој копа злато и сребро. Пут преко Копаоника, чија шприна на местима износи једва једну и по стопу, описује као врло тежак и опасан, особито зими.“ Пу, од оба ова штура путописа, за нашу сврху занимљивија је и карактеристичнија белешка талијанског путника Зена који је овим крајем прошао средином ХМГ столећа. Зенпо не само што нам у своме дневнику даје могућности да познамо добре и рђаве стране старога дубровачкога пута, већ, напротив, уводи нас у једну српску кућу, те У Најемо стање њено у доба највеће славе османске — доба султана, Сулејмана Величанственог.

9 новембра 1550 године — вели Зено — пођосмо (из Новог Пазара) и у вече стигосмо у заселак Константпнов (сазва! Сопзба то) на врху једнога брда изнад реке Ибра, звано село Хисоб, п цео дан пењући сем спуштајући по великом блату, каљузи с кишом и снегом, док не стигосмо ту у кућу спнова Константинових, који су били ожењени; у кући било је женских, све лепе, а живе по тамошњем обичају у доброј и врло великој удобности; богати су стоком.... имају лепу привилегију од султана да не плаћају харач, да им се деца не узимају у јаничаре, и да уживају целу планину, а за то да плаћају једнога соколара (соп расог «| репаоп пп Еајсоп рејеетп.

Након тридесет година путовања Зенова, пропутовао је овим путем Пауло Контарпни,. и ево шта је забележпо: Пошавши из тога места |И. ![) у 6 сахати ујутру и идући до реке (Порај), нађосмо да нам је пртљаг пренесен на другу страну, па и ми пређосмо, коњи газећи а ми у барци, под селом Зуголп, и ту би вина. Попесмо се на плашшу и идосмо по Копаонику до једног извора у подножју Брда Сребрнога |(топфагтпа деј! агтеп(јој, и каспо одседосмо код извора, и пошто смо ту вечерали што је било скувано, оде се на спавање«“.“

1 Матковић, Каа ЕБУ, 202 и 214,

2 Матковић, два талијанска путника — Старине књ. Х, 242. Глалоде] угасоло де Уепемла а Сопзеапшпороћ а. М. Раојо Копгати... 1550 (Уепегаа 1356. стр. 21). За овај податак и превод дугујем захпалност своме пријатељу. г. Ј. Томићу. библиотекару Народне Библиотеке.

3